Kako Izabrati Fakultet: Vodič za Srednjoškolce u Nedoumici

Završavaš srednju školu, tačnije gimnaziju opšteg smera, i stojiš na raskršću koje će odrediti tvoj naredni životni put. Osećaj pritiska je ogroman - bez diplome danas si "niko i ništa", posebno sa gimnazijskom spremom. Uz to, suočavaš se sa ličnim izazovima, finansijskom nesigurnošću i morem informacija koje se često međusobno kontradiktorne. Ovaj članak je napravljen da ti pomogne da se snadeš u tom haosu, da sagledaš realne opcije i doneseš odluku koja će ti odgovarati.

Razumevanje Sopstvenih Skalonosti i Realnih Mogućnosti

Prvi i najvažniji korak je iskrena procena sebe. Voliš jezike, držače FCE diplomu iz engleskog i spremaš CAE? Možda razmišljaš o filološkom fakultetu. Interesuje te ljudska psiha, ali si čula da je psihologija jedan od najtraženijih fakulteta gde čak i vukovci jedva upadaju? To je realnost koju moraš da prihvatiš.

Ključno je razumeti da tvoje interesovanje i talenat moraju ići uporedo sa analizom tržišta rada i tvojih ličnih okolnosti. Ako si, na primer, odličan đak ali ne i vukovac, a finansijska situacija u porodici je takva da ti je samofinansiranje veliko opterećenje, moraćeš da tražiš balans između želja i mogućnosti.

Analiza Popularnih i Manje Popularnih Pravaca

Na osnovu brojnih iskustava i razgovora, mogu se izdvojiti određeni fakulteti i njihove karakteristike.

1. Filološki fakultet - Ljubav prema jezicima

Engleski, španski, italijanski - ovi smerovi su decenijama u vrhu po konkurenciji. Prijemni nije "naivan", posebno deo iz srpskog jezika koji zahteva solidno poznavanje gramatike. Studije podrazumevaju dosta književnosti, ne samo jezika. Zanimljiva alternativa na filološkom može biti Bibliotekarstvo i informatika. Ovaj smer često ima manju konkurenciju, omogućava učenje više jezika kao izbornih predmeta (svaki po dve godine), a mogućnosti zaposlenja su u bibliotekama, arhivima, muzejima, pa čak i u obrazovnim institucijama.

Šta kažu oni koji su prošli kroz to? Mnogi ističu da je fakultet bio haotično organizovan, sa velikim grupama, teškim pristupom udžbenicima i čestim preklapanjem obaveznih i izbornih predmeta. Međutim, znanje jezika koje stekneš zavisi najviše od tebe - od kontinuiranog rada, čitanja, gledanja sadržaja na tom jeziku. Fakultet daje okvir, ali pravo učenje je na studentu.

2. Filozofski fakultet - Širok spektar humanističkih nauka

Ovo je često alternativa za one kojima su prirodne nauke "bljak". Konkurencija na većini smerova je manja nego na filološkom ili pravnim/ekonomskim fakultetima. Evo nekih smerova i (približnih) bodova za budžet iz prošlosti (imaj na umu da se ovo menja iz godine u godinu):

• Filozofija (~65 bodova)
• Sociologija (~70)
• Andragogija (~71)
• Istorija (~74)
• Etnologija i antropologija (~52)
• Klasicne nauke (~57)

Klasicne nauke uključuju učenje klasičnih jezika (latinski, grčki), ali ako "mrziš latinski", ovo nije smer za tebe. Filozofija pruža široko obrazovanje, ali perspektive zaposlenja su najčešće u nastavi (gimnazije) ili, uz dodatne diplome, u kulturi i medijima. Sociologija može otvoriti vrata ka istraživačkom radu, marketinškim agencijama, nevladinom sektoru, posebno ako dobro savladaš statistiku i metodologiju istraživanja.

3. Psihologija - San mnogih, realnost malih

Ogromna konkurencija je činjenica. Prijemnom često predhodi test opšte kulture, a potrebni bodovi za budžet su visoki. Čak i ako upadneš na samofinansiranje, školarina je značajna. Nakon završetka, put do posla nije jednostavan. Mogućnosti su: klinička praksa (uz specijalizaciju), rad u školama, ljudski resursi u firmama, istraživački centri. Mnogi psiholozi se nakon osnovnih studija usmeravaju ka psihoterapiji, što podrazumeva dodatne, dugotrajne i skupe edukacije.

4. Defektologija / Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju

Ako te zanima rad sa ljudima, a posebno pomaganje osobama sa smetnjama, ovo može biti izuzetno ispunjavajuće područje. Smerovi poput logopedije ili prevencije i tretmana poremećaja ponašanja kombinuju elemente medicine, pedagogije i psihologije. Konkurencija je umerena, a zaposlenje je relativno sigurnije nego kod čistih humanističkih nauka, jer postoji stalna društvena potreba za ovim stručnjacima, kako u državnim ustanovama tako i u privatnoj praksi.

5. Ekonomski fakultet / Menadžment - "Sigurna" opcija?

Ovo je možda najčešći izbor onih koji žele "nešto perspektivno". Međutim, upravo zbog toga je tržište prezasiceno diplomiranim ekonomistima i menadžerima. FON (Fakultet organizacionih nauka) je izuzetno zahtevan po pitanju prijemnog (matematika), a kasnije i studija. Da bi se istakao/la na tržištu rada, moraćeš da budeš izuzetno dobar/ra, da imaš dobre prakse, poznavanje jezika i dodatne veštine. Ipak, ekonomija pruža široku osnovu koja se može primeniti u mnogim sektorima.

Šta sa manje konvencionalnim putevima?

Nije svako za fakultet. Danas postoji mnoštvo visokih strukovnih škola koje nude praktičnije, kraće i često traženije obrazovanje. Smerovi u IT sektoru, dizajnu, turizmu, hotelijerstvu, zdravstvenoj nezi (medicinska sestra/tehničar), fizioterapiji mogu pružiti brže zaposlenje nego neki teorijski fakulteti. Važno je proveriti akreditaciju škole i šanse za dalje usavršavanje (master).

Turizam i hotelijerstvo su privlačni zbog dinamičnog rada i mogućnosti za rad u inostranstvu. Međutim, posao turističkog vodiča je naporan, sezonski i često podrazumeva odsustvo od kuće. Rad u hotelu počinje od recepcije, zahteva izdržljivost i odlično poznavanje jezika.

Praktični saveti za donošenje konačne odluke

1. Ne odlaži: Počni da se informišeš što pre. Januar i februar su poslednji trenuci za ozbiljno razmišljanje.
2. Poseti fakultete: Ako možeš, obiđi fakultete koji te zanimaju. Pogledaj raspored, popričaj sa studentima ispred zgrade, poseti studentsku službu. Kupi informator i zbirke prijemnih ispita iz prethodnih godina.
3. Analiziraj statističke podatke: Sajtovi kao što je Infostud prikazuju koliko je bodova bilo potrebno za upis prethodnih godina, koliko je prijavljenih, a koliko primljenih. Ovo je neprocenjiv podatak.
4. Razmisli o "Planu B": Prijavi 2-3 fakulteta. Prvi neka bude tvoj san (npr. psihologija), drugi neka bude realnija opcija sa manjom konkurencijom (npr. sociologija ili neki smer na filozofskom), a treći neka bude "sigurica" gde sigurno upadaš na budžet.
5. Ne zanemari finansijski aspekt: Ako upadneš na samofinansiranje, koliko košta školarina? Da li postoji mogućnost za studentski kredit ili stipendiju? Da li možeš da radiš dok studiraš?
6. Testovi profesionalne orijentacije: Iskoristi besplatne onlajn testove (npr. na sajtu karijera.mingl.org) koji na osnovu tvojih interesovanja i osobina mogu da predlože odgovarajuća zanimanja.
7. Razgovaraj sa stručnjacima: Školski psiholog, profesori, ali i ljudi koji već rade u profesijama koje te zanimaju, mogu dati najrealniji uvid.