Sve što treba da znate o crkvenom venčanju u Srbiji: Vodič kroz organizaciju, troškove i običaje

Crkveno venčanje za mnoge parove predstavlja najvažniji i najsvečaniji trenutak na putu ka zajedničkom životu. Ipak, organizacija ovog svetog čina često nosi sa sobom brojna pitanja, nedoumice i izazove. Kroz razgovore, iskustva i deljene priče, mladenci se susreću sa različitim praksama, cenovnikom i očekivanjima. Ovaj članak predstavlja sveobuhvatan vodič nastao na osnovu brojnih iskustava, koji će vam pomoći da se bolje pripremite za ovaj veliki dan.

Finansijski aspekti crkvenog venčanja: Troškovi i takse

Jedna od najčešćih tema kada je reč o crkvenom venčanju jesu troškovi. Iskustva pokazuju da se cene značajno razlikuju, ne samo od grada do grada, već i od crkve do crkve, pa čak i od sveštenika do sveštenika.

Ukoliko se venčavate u parohijskoj crkvi kojoj pripadate po mestu prebivališta, troškovi bi trebalo da budu niži. Međutim, česta je pojava da sveštenici postavljaju pitanje da li se pravi velika svadba, pa na osnovu toga sugerišu iznos. Neki mladenci su u svojim parohijskim crkvama platili između 4.000 i 7.000 dinara, dok su drugi susretali cifre od 10.000 do 12.000 dinara, što mnogi smatraju previsokim za parohijsku crkvu.

Venčanje u popularnim crkvama koje nisu vaša parohijska, poput Ružice na Kalemegdanu, Hrama Svetog Save (u maloj crkvi pored), Saborne crkve ili crkve Aleksandra Nevskog, podrazumeva dodatne troškove. Osim takse za zakup same crkve (koja može biti od 5.000 do 12.000 dinara), potrebno je platiti i sveštenika koji dolazi iz vaše parohije da obavi ceremoniju. Ukupni trošak u ovim crkvama često prelazi 15.000, a sa horom i opremom može dostići i 20.000-30.000 dinara.

Posebna stavka su takozvane "kumovske takse". U nekim crkvama se pominje da kumovi treba da plate odvojen iznos (npr. po 2.000 dinara). U praksi, mnogi mladenci ove takse plate umesto kumova, smatrajući da nije prikladno opterećivati ih dodatnim troškovima. Bitno je unapred proveriti sve stavke i dogovoriti se sa sveštenikom.

Na kraju, mnogi ističu da bi prilog crkvi trebalo da bude stvar lične mogućnosti i želje, a ne strogo određena tarifa. Ako se susretnete sa zahtevima koji vam deluju neprimereni, uvek postoji mogućnost da se obratite nadležnom namesništvu.

Neophodna dokumenta i papiri: Šta sve prikupiti?

Priprema dokumentacije je ključan korak. Najčešće je potrebno obezbediti sledeće:

• Krštenice mladenaca: Originalne krštenice se podižu u crkvi gde ste kršteni. Proces može biti brz (istog dana), a u nekim slučajevima, ako su crkvene knjige izgubljene, sveštenik može izdati potvrdu na osnovu svedočenja. Cena izdavanja varira.
• Krštenice kumova: Kumovi takođe moraju dostaviti svoje krštenice, obično na uvid nekoliko nedelja pre venčanja. Neki sveštenici ih ne traže striktno, ali je bolje ih imati pripremljene.
• Potvrda o slobodnom bračnom stanju: Ovo pismo izdaje sveštenik parohije prema mestu prebivališta.
• Saglasnost za venčanje u drugoj crkvi: Ako se venčavate van svoje parohijske crkve, sveštenik koji vam pripada mora dati pismenu saglasnost. Ovo se ponekad naplaćuje simboličnom takom, ali su zabeleženi slučajevi da pojedinci traže znatno veće iznose.

Važno je zakazati termin venčanja što je pre moguće, naročito za popularne crkve, gde se termini rezervišu i godinu dana unapred. Prilikom zakazivanja, obično nije potrebno doneti sva dokumenta odmah, već se ona dostavljaju kasnije.

Oprema za ceremoniju: Sveće, platno, čaša i vino

Za sam čin venčanja potrebno je obezbediti određenu opremu. Tradicionalno se koristi:

• Četiri sveće: Dve drži mlada, dve mladoženja na početku, a potom ih predaju kumovima. Sveće se mogu kupiti pojedinačno ili u setu, i često se ukrašavaju satenskim trakama i bisernim ukrasima.
• Platno: Belo platno, obično sa vezenim krstom, na koje mladenci stupaju tokom ceremonije. Može se kupiti u crkvenim prodavnicama ili samostalno pripremiti.
• Čaša za vino i vino: Za zajedničko pijenje iz čaše tokom obreda. Neke crkve imaju svoju čašu, pa nije obavezno kupovati novu. Dovoljna je i lepa vinska čaša od kuće.

Komplet za venčanje (4 sveće + platno) u crkvenim prodavnicama košta oko 2.200 - 3.000 dinara. Vino se kupuje posebno. Nakon venčanja, platno se čuva kao uspomena (nekada se od njega šije jastučnica), a sveće mogu da izgore u crkvi ili da se upale kod kuće tokom nekoliko narednih crkvenih praznika.

Izbor crkve i sveštenika: Parohijska vs. "željena" crkva

Prema crkvenim pravilima, mladence treba da venča sveštenik parohije kojoj pripada mladoženja po mestu prebivališta. Međutim, u praksi, mnogi parovi biraju crkvu koja im se više sviđa ili im je značajna iz ličnih razoba.

Ukoliko želite da se venčate u crkvi koja nije vaša parohijska, potrebno je dobiti saglasnost vašeg paroha. On može doći da obavi ceremoniju u toj crkvi, što podiže ukupnu cenu, ili može dati blagoslov da vas venča drugi sveštenik. Ovo često zahteva dodatnu papirologiju i može doći do nesporazuma, pa je neophodno sve jasno dogovoriti unapred.

Pri izboru crkve, pored lepote i simbolike, važno je razmotriti i praktične stvari: pristupačnost, parking za goste, vremensko odstojanje od restorana i da li crkva ima svoj hor. Intimnije manje crkve često pružaju topliju i ličniju atmosferu.

Venčanje u manastiru: Posebna pravila i atmosfera

Venčanje u manastiru je san mnogih parova zbog mirne, duhovne i predivne atmosfere. Fruska Gora nudi brojne mogućnosti, poput manastira Krušedol, Jazak ili Mala Remeta.

Pri organizaciji venčanja u manastiru treba voditi računa o nekoliko stvari:

• Odevanje: Poštovanje skromnosti je ključno. Ramena i decolte treba da budu prekriveni, a haljina ili suknja ne bi trebalo da bude znatno iznad kolena. Za mladu je poželjno imati neku ogrtaču ili šal, a može i marama preko glave, iako to nije uvek obavezno. Najbolje je unapred proveriti pravila konkretnog manastira.
• Ponašanje gostiju: Pozeljno je obavestiti goste da se i oni obuku pristojno za posetu manastiru.
• Dokumentacija i dozvole: Iako se čini da je sve jednostavnije, i ovde je obično potrebna saglasnost vašeg parohijskog sveštenika.
• Fotografisanje: Pravila o fotografisanju unutar manastira se razlikuju. U nekim je dozvoljeno, u drugim strogo zabranjeno. Ovo je obavezno proveriti unapred.

Kumovi: Ko može biti kum i koje su obaveze?

Pitanje kumova jedno je od najsloženijih. Crkveno gledano, kum na venčanju je zapravo svedok, za razliku od kuma na krštenju koji je duhovni otac.

• Vera: Kum mora biti kršten. Pravoslavna crkva priznaje krštenje u katoličkoj crkvi i obrnuto, pa u principu kršteni katolik može biti kum. Međutim, pojedini sveštenici to ne dozvoljavaju, pa je potrebno proveriti.
• Srodstvo: Prema narodnom običajnom pravu, koji je crkva prihvatila, izbegava se da kum bude bliski krvni srodnik, kako ne bi došlo do preplitanja krvnog i duhovnog srodstva. Ipak, u praksi se ovo često zanemaruje, a sveštenik možda ni neće pitati za stepen srodstva.
• Mogu li biti dvoje kumova? Da, uobičajeno je da par ima kuma i kumu. Takođe, postoji mogućnost da svako od mladenaca ima svog kuma, što čini četiri svedoka.
• Finansijske obaveze: Kumovi tradicionalno kupuju opremu za crkvu (sveće i platno) ili za to daju novac. Sve ostale "takse" trebalo bi da plate mladenci.

Zabranjani i nepoželjni datumi za venčanje

Crkveni kalendar određuje kada se ne sme obavljati venčanje. To su pre svega dani postova:

• Veliki uskršnji post (7 nedelja pre Uskrsa).
• Božićni post (40 dana pre Božića).
• Petrovski post (promenljivog datuma, između juna i jula).
• Gospojinski post (1-28. avgusta).

Pored toga, venčanje se ne obavlja u okviru jednodnevnih postova: sredom i petkom tokom cele godine, osim u nedeljama između Uskrsa i Pedesetnice, kada se može. Takođe, ne venčava se na dan Usekovanja glave Svetog Jovana i na Krstovdan.

Posebna napomena je za letnje i jesenje zadušnice. Iako ne postoji crkvena zabrana, mnogi izbegavaju venčanje na te dane zbog narodnog sujeverja i tuge. U praksi, mnogi sveštenici će odobriti venčanje popodne na zadušnice.

Ukoliko vam se veoma svidja datum koji pada u post, možete pisati molbu vladici za dozvolu, koja se često i odobrava, naročito ako postoji dobar razlog.

Crkveni razvod i ponovno venčanje

Tema crkvenog razvoda je osetljiva i kompleksna. Da bi se crkveno venčanje poništilo (što je ekvivalent razvodu), potrebno je podneti molbu crkvenom sudu. Razlozi moraju biti ozbiljni, a sam postupak može trajati. Potrebno je dostaviti dokaze, uključujući i presudu gradanskog suda o razvodu braka.

Neki sveštenici navode da je dovoljno imati poništen građanski brak i napisati molbu sa obrazloženjem. Međutim, uvode se i takse za ovaj postupak, koje variraju. Bez odobrenja poništenja prethodnog crkvenog braka, nije moguće sklopiti novo crkveno venčanje. Građansko venčanje je, međutim, moguće.

Česta pitanja i nedoumice

Da li može samo crkveno venč